Pamet je relativna stvar. Potpisujem! Ponekad se osećam kao
ludi naučnik koji ume da napravi raketu, ali ne ume da vozi auto. Sve što je
matematika i fizika, nema problema. Čim se ubacim u praktiku, bagujem. I ja bih
sad matematički da dođem do zaključka, al' ne može, brale. Nema formula. Nema
definicija. Ili ima, ali je na klimavim nogama. Prodaje se kao aksiom koji se
ne dokazuje. A meni su potrebni dokazi da verujem!
I šta je uopšte merilo pameti. Imate ljude koji znaju napamet ceo svoj telefonski imenik, ali ne mogu bez papira i olovke da izračunaju zbir dva dvocifrena broja. Jedan faktor inteligencije razvijen, drugi totalno zakržljao. Nekad smo imali inteligenciju i tačka. Sada imamo emocionalnu inteligenciju, pa socijalnu inteligenciju. One koji su super inteligentni, ali ne mogu s ljudima ili ne mogu ni sa samim sobom.
Ima onih koji tvrde da je život jednostavan kao 1+1 = 2, i onih koji kažu, a ne, nije to baš tako. I ko je tu pametan, a ko je glup? Ko je dobar, a ko je loš? Gde se završava crno i počinje belo? Moral neću ni da pominjem!
I sve te knjige. Razne. Nekad se znalo, ne može svako da napiše knjigu. Knjiga je bila uzvišena stvar. Knjiga se poštovala. Od nje se mnogo očekivalo. Najviše nešto pametno. Danas svako može da napiše knjigu. To je valjda zbog interneta. Sloboda govora i pisanja nikad nije bila veća, šta god mi mislili. Reči se prosipaju na sve strane. Besplatne su. More reči. Ma, kakvo more! OKEAN!
I nije ovo žal za nekim drugim prošlim vremenima. Jok, more! Jer i sećanje je relativna stvar. Selektovano i secirano na komadiće izvučene iz konteksta. Percepcija je svima drugačija. Svako vidi svoju verziju pojava i ima svoju mentalnu mapu, kaže nauka. I istina je onda relativna stvar.
I sad se ti snađi, prijatelju. Plivaj.
Slušaj, gledaj, razmišljaj zašto je ovo ovako, a ono onako. Da sam ja neka vlast, ja bih deci u školi ukinula matematiku. Života mi! Ne zato što je teška. Uopšte nije. Vrlo je jednostavna. Ukinula bih je jer zbunjuje. Nigde u životu nećete naći formulu tipa ako ovo uradim ovako dobijam taj i taj rezultat. Nema! To ne postoji! To što govore o ovome. Propaganda! Nije istina!
Dobri matematičari su napeti i u životu se loše snalaze. Videla sto puta. Čuj videla, znam, jedna sam od njih. Da ima neko reset dugme što bi to bilo dobro. Da bar mogu da pozatvram sve prozore, isključim se, ponovo uključim, otvorim prozore i sve da besprekorno radi. Da mogu da uradim jedan format C. Disk clean up. Ne mere. Mogu samo neki update da organizujem i to je to.
I da slušam muziku. Eto to mogu. Jer "život je samo do pola, kad nema rock'n'roll-a" što bi rekaa Milić Vukašinović.
I šta je uopšte merilo pameti. Imate ljude koji znaju napamet ceo svoj telefonski imenik, ali ne mogu bez papira i olovke da izračunaju zbir dva dvocifrena broja. Jedan faktor inteligencije razvijen, drugi totalno zakržljao. Nekad smo imali inteligenciju i tačka. Sada imamo emocionalnu inteligenciju, pa socijalnu inteligenciju. One koji su super inteligentni, ali ne mogu s ljudima ili ne mogu ni sa samim sobom.
Ima onih koji tvrde da je život jednostavan kao 1+1 = 2, i onih koji kažu, a ne, nije to baš tako. I ko je tu pametan, a ko je glup? Ko je dobar, a ko je loš? Gde se završava crno i počinje belo? Moral neću ni da pominjem!
I sve te knjige. Razne. Nekad se znalo, ne može svako da napiše knjigu. Knjiga je bila uzvišena stvar. Knjiga se poštovala. Od nje se mnogo očekivalo. Najviše nešto pametno. Danas svako može da napiše knjigu. To je valjda zbog interneta. Sloboda govora i pisanja nikad nije bila veća, šta god mi mislili. Reči se prosipaju na sve strane. Besplatne su. More reči. Ma, kakvo more! OKEAN!
I nije ovo žal za nekim drugim prošlim vremenima. Jok, more! Jer i sećanje je relativna stvar. Selektovano i secirano na komadiće izvučene iz konteksta. Percepcija je svima drugačija. Svako vidi svoju verziju pojava i ima svoju mentalnu mapu, kaže nauka. I istina je onda relativna stvar.
I sad se ti snađi, prijatelju. Plivaj.
Slušaj, gledaj, razmišljaj zašto je ovo ovako, a ono onako. Da sam ja neka vlast, ja bih deci u školi ukinula matematiku. Života mi! Ne zato što je teška. Uopšte nije. Vrlo je jednostavna. Ukinula bih je jer zbunjuje. Nigde u životu nećete naći formulu tipa ako ovo uradim ovako dobijam taj i taj rezultat. Nema! To ne postoji! To što govore o ovome. Propaganda! Nije istina!
Dobri matematičari su napeti i u životu se loše snalaze. Videla sto puta. Čuj videla, znam, jedna sam od njih. Da ima neko reset dugme što bi to bilo dobro. Da bar mogu da pozatvram sve prozore, isključim se, ponovo uključim, otvorim prozore i sve da besprekorno radi. Da mogu da uradim jedan format C. Disk clean up. Ne mere. Mogu samo neki update da organizujem i to je to.
I da slušam muziku. Eto to mogu. Jer "život je samo do pola, kad nema rock'n'roll-a" što bi rekaa Milić Vukašinović.
